Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja 27. avgusta 2014. godine objavilo je Stručno uputstvo o načinu izrade školske dokumentacije.
U nastavku teksta možete videti najbitnije delove tog Uputstva za nastavnike a sa linka na dnu strane možete preuzeti uputstvo u celosti.

IZVOD
iz Stručnog uputstva o načinu izrade školske dokumentacije

Način vođenja dokumentacije koja je predviđena zakonom, a nije dodatno uređena podzakonskim aktom ili ovim uputstvom, ostavljen je da bude lični izbor nastavnika.

Gde god to tehnički uslovi dozvoljavaju, internim dogovorom u školi, nastavnici mogu dostaviti zahtevanu dokumentaciju u elektronskom obliku i tada nije potrebno da je dostavljaju i u papirnom obliku.
Preporuka je da se sadržaji pojedinih dokumenata ne dupliraju (odnosno da se ne navode u svim dokumentima), već da se pozivaju na dokumenat gde se naznačeno nalazi.

Standardi postignuća
nastavnike srednjih škola ne obavezuju, jer nastavni planovi i programi nisu još uvek usklađeni sa standardima. Nakon ovog usklađivanja biće organizovane obuke nastavnika za primenu standarda.

Školski program
Školski program predstavlja osnovu na kojoj svaki nastavnik i stručni saradnik planira, programira i realizuje svoj rad.

Godišnji plan rada ustanova
Godišnjim planom rada utvrđuju se vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja.

Globalno i operativno planiranje obrazovno-vaspitnog rada
Svaki nastavnik vrši planiranje za svoj predmet/modul u skladu sa propisanim planom i programom i uz saradnju sa ostalim članovima razrednog veća/stručnog veća.
Međusobna saradnja se ogleda u zajedničkom usklađivanju tema i uz potrebnu korelaciju među predmetima/modulima. Timskim radom je obezbeđena mogućnost zajedničkog tematskog planiranja, obrade povezanih tema i usklađene periodične provere znanja. Planiranje obuhvata i korekcije nastale na osnovu stalne analize rezultata rada.
Globalni/godišnji planovi nastavnih predmeta sastavni su deo Godišnjeg plana rada škole. Ovaj plan predstavlja osnovu za planiranje korelacije među predmetima.

Globalno / godišnje planiranje
Vrši se pre početka školske godine i obuhvata:
1. Planiranje nastave:
- raspoređivanje nastavnih tema/oblasti/modula;
- broj predviđenih časova po temi;
- broj časova obrade, utvrđivanja i provere.

2. Planiranje dodatne, dopunske, pripremne nastave, sekcija i ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada podrazumeva navođenje ukupnog godišnjeg broja, bez navođenja broja časova po temi.

Operativno planiranje
Obuhvata didaktičko-metodsku razradu nastavnih tema na nastavne jedinice, a radi se za mesec, temu, oblast ili modul. Nastavnik bira način operativnog planiranja u skladu sa specifičnostima predmeta.
Za globalne i operativne planove ne postoje propisani obrasci.
Operativni plan rada može da sadrži sledeće rubrike:
1. nazive nastavnih jedinica i njihov raspored u okviru tema;
2. tip časa;
3. oblici, metode, inovacije;
4. napomenu (mesto realizacije ukoliko odstupa od uobičajenog, evaluacija i druge specifičnosti konkretnog časa po potrebi).


Planiranje dopunske i dodatne nastave, sekcija i drugih slobodnih aktivnosti
Nastavnik je dužan da na početku školske godine dostavi broj časova dodatne i dopunske nastave u okviru globalnog plana. Dopunska i dodatna nastava prate nastavni program predmeta, potrebe i interesovanja učenika te se stoga planiraju samo globalno.
Tokom školske godine nastavnik vodi evidenciju o održanim časovima dodatne i dopunske nastave i prisutnim učenicima (Knjiga evidencije ostalih oblika OVR).
Na kraju nastavne godine nastavnik je u obavezi da sačini kratak Izveštaj o dodatnoj i dopunskoj nastavi koji će sadržati sledeće elemente: broj održanih časova dodatne i dopunske nastave, spisak obrađenih tema i broj učenika koji su bili obuhvaćeni navedenim oblicima rada.
Plan vannastavnih aktivnosti (sekcija i drugih slobodnih aktivnosti) treba da sadrži samo nabrojane aktivnosti. Na kraju nastavne godine podnosi se Izveštaj o realizaciji vannastavnih aktivnosti.

Pripremanje za nastavu
Pripremanje nastave je obaveza svakog nastavnika i po rešenju o radu nastavnik ima za pripremu 10 časova sedmično. Neposredna priprema nastavnika za rad podrazumeva izradu pisane pripreme koja predstavlja didaktičko-metodičko strukturiranje časa. Nastavnici se redovno pripremaju za nastavu vodeći računa o izboru sadržaja, metoda, oblika i sredstava za rad. Pripremanje za čas treba da bude zasnovano na uvažavanju različitosti kod učenika u pogledu njihovog znanja, iskustva i sposobnosti, uključujći i učenike sa teškoćama u razvoju. Za pripremanje nastavnici koriste stručnu literaturu, internet i druge izvore.
Ne postoji propisan obrazac za dnevne pripreme nastavnika.
Dnevne pripreme nastavnik piše na osnovu mesečnog operativnog plana za dati predmet.
Pripreme za čas mogu da budu i iz ranijih godina, s tim što treba da budu prilagođene odeljenju i uslovima u kojima se nastava realizuje.
Predlog 1:
Osnovni elementi pisane pripreme su:
1. predmet, razred, odeljenje;
2. naziv i redni broj časa nastavne jedinice;
3. ciljevi i/ili ishodi;
4. glavne sadržinske celine časa i okvirno vreme potrebno za njihovu realizaciju;
5. aktivnosti učenika i nastavnika, oblici, metode i nastavna sredstva, opisani na način koji nastavnik smatra svrsishodnim;
6. evaluacija i beleška sa časa (osvrt na realizovani čas, podsetnik za buduće planiranje).

Predlog 2:
Osnovni elementi pisane pripreme su:
1. predmet, razred, odeljenje;
2. naziv i redni broj časa nastavne jedinice;
3. cilj časa (koji se može iskazati i jednom rečenicom) i/ili ishodi;
4. glavne sadržinske celine unutar kojih treba pobrojati planirane aktivnosti, i za svaku navesti oblik i metod rada;
5. napomenu (u kojoj će nastavnik po svom nahođenju napisati ono što mu je bitno, ukoliko za tim ima potrebe).
 

Gorenavedeni predlozi nisu obavezjući već su dati kao orijentacioni predlog.
Ukoliko se pripreme za isti predmet, razred, profil i smer nalaze u istoj svesci ili folderu, dovoljno je na početku navesti te podatke.
Nastavnik-pripravnik pripreme piše na način koji dogovori sa mentorom. Za ostale nastavnike pisana priprema je neophodna na način koji nastavnik smatra najboljim za svoj rad.


Stručno usavršavanje nastavnika
Plan stručnog usavršavanja
Plan stručnog usavršavanja se sačinjava na nivou stručnog veća i sadrži usaglašene individualne predloge nastavnika koji se odnose na oblasti usavršavanja van ustanove kao i planirane aktivnosti u sklopu usavršavanja u ustanovi. Ovaj Plan potpisuju svi članovi stručnog veća.
Izveštaj o stručnom usavršavanju
Na kraju nastavne godine nastavnik je dužan da dostavi kratak Izveštaj o realizovanom stručnom usavršavanju, u kome će nabrojati sve aktivnosti i datume realizacije. U slučaju značajnijeg odstupanja od Plana, ukratko obrazložiti razloge.
Portfolio
Portfolio je osnova za napredovanje u službi i vrednovanje rada nastavnika.
Portfolio se ne predaje, već čuva, i na zahtev daje na uvid direktoru, pedagogu ili eksternom evaluatoru.

Pedagoška dokumentacija
Pedagoška dokumentacija podrazumeva ličnu nastavnikovu evidenciju koja sadrži podatke od značaja za rad sa učenikom i njegovo napredovanje. Obim i strukturu pedagoške dokumentacije određuje sam nastavnik na osnovu svojih profesionalnih kompetencija i specifičnosti predmeta (formativno i sumativno ocenjivanje i drugi podaci koje nastavnik smatra potrebnim). Za pedagošku dokumentaciju ne postoji propisani obrazac. Ona može biti u elektronskom ili u papirnom obliku.

		Stručno uputstvo o načinu izrade školske dokumentacije
		Prezentacija o načinu izrade školske dokumentacije

NAPOMENA: Datoteka je u pdf formatu, za otvaranje datoteke ovog tipa morate na računaru imati instaliran Adobe Acrobat Reader ili neki program koji omogućava rad sa datotekama ovog tipa.